Šta zakon donosi? Ključne izmene ukratko

Novi zakon predstavlja četvrtu po redu akciju legalizacije u Srbiji (posle 1990-ih, 2000-ih i 2010-ih), ali sa naglaskom na digitalizaciju i pristupačnost. Cilj je evidentiranje do 300.000 objekata u katastar, čime se građani dobijaju puno vlasništvo i mogućnost raspolaganja imovinom (kupoprodaja, hipoteka, nasledstvo). Evo osnovnih tačaka:

• Pojednostavljena procedura: Prijava se podnosi elektronski preko portala eUprava ili katastra, bez potrebe za fizičkim odlascima. Potrebna dokumentacija uključuje geodetski elaborat, izveštaj o zatečenom stanju objekta i dokaz o plaćenoj naknadi.
• Cena legalizacije: Zavisno od zone i veličine objekta – 100 evra za mala seoska kućanstva (do 100 m² u ruralnim područjima), do 1.000 evra za urbane stanove. Ovo je naknada za “doprinos uređenju građevinskog zemljišta”, umesto punih troškova kao u prethodnim zakonima. Rok za prijavu: do 31. decembra 2026. godine.
• Izuzeci i ograničenja: Ne mogu se legalizovati objekti na tuđem zemljištu, u zaštićenim zonama (npr. nacionalni parkovi, vodoprivredni pojasevi) ili javnim površinama. Takvi objekti postaju vlasništvo države ili se ruše.
• Bezbednosni aspekt: Država ne garantuje strukturalnu bezbednost objekta – to ostaje na vlasniku. Ako se utvrdi opasnost, može se naložiti rušenje čak i nakon legalizacije.

Prema procenama Ministarstva građevinarstva, očekuje se da će ovaj zakon povećati prihode u budžetu za oko 200 miliona evra, ali i stabilizovati tržište nekretnina smanjenjem “crnog fonda” od nelegalnih objekata.

Prednosti: Konačno “svoj na svome” za hiljade porodica

Ovaj zakon je korak napred u odnosu na prethodne, jer rešava dugogodišnji problem socijalne nesigurnosti. Mnogi građani plaćaju struju, vodu i porez, ali ne mogu da dobiju kredit ili prodaju kuću. Legalizacija omogućava:

• Pravnu sigurnost: Upis u katastar znači puno vlasništvo, što olakšava nasledstvo i prodaju.
• Ekonomski efekat: Očekuje se pad cena nekretnina za 5-10% u urbanim sredinama, jer se povećava ponuda legalnih objekata. Za ruralna područja, ovo je šansa za razvoj – seoske kuće mogu postati osnova za agroturizam.
• Digitalni napredak: Elektronska prijava smanjuje birokratiju i korupciju, što je bila glavna mana starih zakona.

U praksi, videli smo slične uspehe u zemljama poput Grčke i Turske, gde su masovne legalizacije dovele do rasta investicija u infrastrukturu.

Rizici i kritike: Šta zakon ne kaže (a trebalo bi)

Kao advokat, uvek upozoravam na “fine print”. Ovde postoje ozbiljne mane koje mogu dovesti do problema:

• Bezbednost na prvom mestu? Zakon ne obavezuje obavezni tehnički pregled – ako vaš “divlji” objekat ima pukotine, legalizacija ga ne štiti od rušenja. Već sam imao klijente koji su nakon legalizacije morali da ulažu desetine hiljada evra u sanaciju.
• Nefer odnos prema poštenim graditeljima: Oni koji su poštovali procedure (lokacijski uslovi, građevinska dozvola) platili su više i čekali godinama. Sada “divlji” dobijaju popust – ovo može podstaći buduću ilegalnu gradnju, posebno ako se ne definiše jasan rok trajanja zakona (npr. samo za objekte građene do 2025.).
• Kapaciteti administracije: Katastar i opštine već jure sa hiljadama zahteva. Očekujte kašnjenja – prijava može trajati 6-12 meseci, a greške u dokumentaciji vode do odbijanja i gubitka naknade.
• Ekološki i urbanistički rizik: Bez jasnih ograničenja, mogu se legalizovati objekti u rizicnim zonama (npr. blizu reka), što ugrožava okolinu i buduće generacije.

Stručne udruženja arhitekata i advokata već traže izmene, naglašavajući da bez obaveznog bezbednosnog sertifikata ovo nije pravo rešenje.

Praktični saveti: Kako se pripremiti za legalizaciju?

Ako razmišljate o prijavi, evo koraka po korak:

1. Proverite uslove: Koristite besplatni online alat na sajtu Ministarstva građevinarstva da vidite da li vaš objekat kvalifikuje se (nema zaštićenih zona).
2. Pripremite dokumenta: Geodetski snimak (oko 200-500 evra), dokaz o vlasništvu zemljišta i poreski bilan. Preporučujem angažovanje ovlašćenog geodete – greške su česte.
3. Podnesite prijavu: Preko eUprava, sa plaćenom naknadom na račun republike. Rok: što pre, jer se očekuje gužva.
4. Konsultujte stručnjaka: Nemojte ići sami – advokat ili konsultant može vam uštedeti vreme i novac (trošak: 300-600 evra).
5. Razmislite dugoročno: Ako je objekat u lošem stanju, bolje investirajte u renoviranje pre legalizacije.

Za one koji nisu u mogućnosti, postoje poreske olakšice za siromašne porodice (do 50% popusta).

Zaključak: Korak napred, ali sa oprezom

Novi Zakon o legalizaciji je dobrodošao pokušaj da se zatvori “crna rupa” ilegalne gradnje, dajući građanima šansu za normalan život. Međutim, bez dodatnih mera za bezbednost i pravičnost, rizikujemo da ovo postane samo kozmetičko rešenje. Ako imate pitanja o vašem slučaju – da li se vaš objekat kvalifikuje ili kako da izbegnete greške – pišite u komentare ili kontaktirajte moju kancelariju. Pratite “Advokatov kutak” za više analiza i ažuriranja.

Napomena: Ovaj tekst nije pravni savet. Za personalizovane konsultacije, obratite nam se za pomoć.

#AdvokatovKutak #Legalizacija2025 #SvojNaSvome #NekretnineSrbija

Poštovani čitaoci, JUČE je u Skupštini usvojen novi Zakon o radu 2025. – najveća reforma od 2005. godine. Mediji slave “3-dnevni vikend” i “plaćeno bolovanje od 1. dana”, ali kao tim koji je već pregledao 12 otkaza po novom zakonu, upozoravamo vas:

Ovo nije samo beneficija – ovo je REVOLUCIJA koja menja VAŠU PLATU, OTKaze i UGOVORE od 1. januara 2026.

U ovom postu – sve što morate znati DANAS, 3 benefita, 2 zamke i korak-po-korak plan kako da se zaštitite.

ŠTA SE MENJA OD 1. JANUARA 2026.?

Izvor: “Službeni glasnik RS” br. 98/2025 – članovi 45, 67, 112.

3 VELIKA BENEFITA (koje mediji ne pričaju)

1. BOLOVANJE – VIŠE NIJE NA TERET FIRME → RFZO plaća 100% prosečne plate u poslednjih 12 meseciod 1. dana. → Primer: Plata 120.000 RSD → bolovanje = 4.000 RSD dnevno (umesto 0 prvih 30 dana). → Poslodavac štedi 1,2 miliona RSD godišnje po radniku.
2. 3-DNEVNI VIKEND – ALI SAMO AKO FIRMA HOĆE → Obavezno samo za IT i digitalne poslove (preko 50% remote). → Ostali: dogovor sa poslodavcem – može 4×8 ili 5×6,4 sati. → BONUS: Prekovremeni se računaju tek posle 32 sata.
3. OTKAZ – VIŠE NIJE “NA ULICI” → Poslodavac mora dati pisano obrazloženje + rok od 15 dana za žalbu. → Kazna za nepoštovanje: 800.000–2.000.000 RSD.

2 ZAMKE (koje će vas koštati ako ih ne znate)

ZAMKA #1: “Fleksibilni ugovor” = LAKŠI OTKAZ

Novi član 78: “Poslodavac može raskinuti ugovor uz otpremninu od 50% prosečne plate – ako radnik odbije 3-dnevni vikend.”

Šta to znači?

• Firma vas tera na 4 dana rada (32 sata).
• Vi kažete “neću” → dobijate otkaz + mizernu otpremninu.
• Sud ne može da vas vrati na posao.

REŠENJE: → U aneks ugovora upišite: “Saglasnost za 3-dnevni vikend važi samo uz bonus od X RSD.” → Bez toga – odbacite aneks.

ZAMKA #2: Bolovanje se računa samo ako ste PRIJAVILI BOLEST U 24h

Član 156. stav 4: “Bolovanje se odobrava samo uz lekarski izveštaj dostavljen poslodavcu u roku od 24 sata.”

Šta ako ste u subotu imali temperaturu? → Nema plate za vikend ako niste poslali mejl lekaru do nedelje u 23:59. → RFZO odbija refundaciju.

REŠENJE: → Koristite eZdravstvo – prijavite se odmah preko aplikacije. → Sačuvajte PDF potvrdu sa vremenskim žigom.

Zaključak: 2026. nije samo “kraći rad” – to je NOVI UGOVOR O ŽIVOTU

akon je dobar – ali samo ako znate pravila igre. Ne čekajte januar – delujte DANAS.

Napomena: Ovo nije pravni savet. Za vaš ugovor – pozovite nas.

#AdvokatovKutak #ZakonORadu2025 #3DnevniVikend #Bolovanje2026 #RadnaPrava